Svet Automobila - Srbija

"Fijat" otpušta radnike, ali nastavlja proizvodnju

„Fijat“ otpušta radnike, ali nastavlja proizvodnju„Interesovanje je veliko, ali nemam precizne podatke o broju radnika koji su se prijavili za dobrovoljni odlazak iz fabrike“ – kaže nam u slušalicu Zoran Marković, predsednik sindikata fabrike automobila u Kragujevcu, upućujući nas na kadrovsku službu kompanije „Fijat-Krajsler automobili Srbija“ u kojoj naša država ima 33 odsto kapitala, ali nema svog zastupnika.

Umesto „kadrovske“, dobijamo službu za ljudske resurse, gde nam kažu da o broju prijavljenih ne mogu da govore, jer za to nemaju odobrenje „vrha kompanije“ u kojoj se o 67 odsto kapitala grupacije „Fijat-Krajsler“ brine isključivo inostrani menadžment.

Ako već Italijani ne žele da saopšte koliko se radnika prijavilo za dobrovoljni odlazak od 27. juna, kada je počelo izjašnjavanje, možda bi time trebalo da se pozabavi kragujevačka filijala Nacionalne službe za zapošljavanje koja će na svoj nabrekli spisak od 22.000 nezaposlenih, po svemu sudeći, morati da dopiše još oko 1.500 „proletera“ koji će u ovom gradu ostati bez posla posle odluke „Fijata“ da u fabrici automobila ugasi jednu smenu.

Iz fabrike automobila će otići oko 900 radnika, a još oko 600 bi moglo da ostane bez posla u preduzećima koja za „Fijat“ prave delove.

Izjašnjavanje radnika biće završeno u petak, 8. jula, ali ako „dobrovoljaca“ ne bude dovoljno, „Fijat“ će morati da posegne i za pravljenjem novog spiska na kome će se naći oni koji će „silom“ morati da napuste fabriku automobila, kao tehnološki višak.

No, možda tog drugog spiska i ne bude, imajući u vidu da se zaposlenima nude „stimulativne“ otpremnine: za tri godine staža u „Fijatu“ – otpremnina 4.800 evra.

To, međutim, sleduje samo onima koje je „Fijat“ zaposlio, dok će „stari“ radnici „Zastave“, koji su samo prešli u novu kompaniju, dobiti 300 evra po godini staža – za 37 godina, na primer, radniku sleduje 11.100 evra.

S tim novcem bi, možda, mogla i da se dočeka penzija, ali će problem imati mlađi radnici, pre svega zato što se u Kragujevcu, gradu nedovoljno oporavljene privrede, teško dolazi do novog posla.

„Nekom se može učiniti da je 4.800 evra mnogo, ali kakav se sopstveni posao sa tim parama može pokrenuti“ – pita se i naš stalni sagovornik na ovu temu, već pomenuti sindikalac Marković.

Uprkos ovim problemima, prouzrokovanim slabom prodajom modela „500-L“, „Fijat“ u Kragujevcu nastavlja proizvodnju. Samo se automobili neće praviti u tri smene, kao do sada, nego u dve. I umesto 630 automobila dnevno, u fabrici će se praviti 420.

Pred put u Torino, na sastanak sa „drugim čovekom“ italijanskog proizvođača automobila Alfredom Altavilom, premijer Aleksandar Vučić je rekao da Kragujevcu sleduje proizvodnja od 75.000 do 90.000 „500-L“ na godišnjem nivou.

Ako uzmemo u obzir ovaj „Vučićev minimum“, onda će preostali radnici morati da imaju oko 185 radnih dana u 2016. Ali s obzirom na to koliko je puta ove godine prekidana proizvodnje, pitanje je da li će se i do tog „minimuma“ doći.

Serijska proizvodnja modela „500-L“, iz milošte nazvanog „veliki fića“, počela je s jeseni 2012. Tada je počelo da se pravi, u tri smene, oko 500 do 550 automobila dnevno. Kasnije je proizvodnja rasla, ali je izvoz opadao. Sa 1,53 milijarde evra, koliko je iznosio 2013. godine na 1,18 milijardi evra 2015. godine.

Ipak, „Fijat“ je i dalje naš najveći pojedinačni izvoznik, pa bi valjalo razmisliti šta posle 31. decembra 2018., kada ističe ugovor koji je naša država potpisala sa ovom kompanijom 2008.

Premijer Vučić se iz Torina vratio sa radosnom vešću da „Fijat“ ostaje u Srbiji i posle isteka tog ugovornog roka. Međutim – u tome se svi slažu – kragujevačka fabrika neće imati budućnost ako ovde uskoro ne počne proizvodnja novog modela.

Još samo da država ispuni neke svoje obaveze prema kompaniji čiji je suvlasnik, kao što je, na primer, put Kragujevac–Batočina. Ta magistrala je počela da se pravi još 2004., a ni do danas nije u potpunosti završena. Ne bi bilo loše da se to konačno uradi, budući da je u obnovu starih pogona „Zastave“ i kupovinu nove opreme uloženo 1,3 milijarde evra.